Доктрина на Ницолаитанс.

William Branham.

Прочитај пуни рачун у...
Pergamsko Crkveno Doba.

Otk. 2:15,
“Isto tako imaš takve koji drže nauku Nikolaita, što Ja mrzim.”

Setićete se da sam u Efeškom Dobu izneo da reč, Nicolaitane, dolazi od dve Grčke reči: Nikao, što znači osvojiti, ili pobednik, i Lao, što znači laik. Nikolait znači “osvojiti laike.” Dakle, zašto je ovo tako grozna stvar? To je grozno zato što Bog nikad nije postavio Svoju crkvu u ruke izabranih vona, koji se pokreću političkom mišlju. On je postavio Svoju crkvu da se o njoj brinu od Boga odreneni, Duhom ispunjeni, ljudi koji žive po Reči, koji vode ljude na način što ih hrane sa Rečju. On nije ljude razdvojio u klase tako da bi mase bile vonene od strane svetog sveštenstva. Istina je da vodstvo mora biti sveto, ali takva mora biti i cela zajednica. Nadalje, nema mesta u Reči gde postoje sveštenici ili propovednici kao posrednici izmenu Boga i ljudi, niti postoji mesto gde su oni razdeljeni u svom slavljenju Gospoda. Bog želi da ga svi ljube i da Mu zajedno služe. Nikolaitizam uništava ovo pravilo i umesto toga razdvaja propovednike od ljudi i od vona čini vrhovne gospodare umesto sluga. Ustvari ova doktrina je počela kao delo u prvom dobu. Čini se kao da problem leži u dve reči: “starešine” (prezbiteri) i “nadglednici” (biskupi). Iako Pismo pokazuje da postoji nekoliko starešina u svakoj crkvi, neki (kao Ignacije) počinju da uče da je ideja biskupa bila najistaknutija s autoritetom i kontrolom nad starešinama. Dakle, istina ove stvari je da reč ‘starešina’ označava ko je ta osoba, dok reč ‘biskup’ označava službu toga čoveka. Starešina je čovek. Biskup je služba čoveka. Reč ‘starešina’ je uvek, i uvek će i da se odnosi na čovekov vremenski staž u Gospodu. On je starešina, ne zato što je izabran ili odrenen, itd., već zato što je on STARIJI. On je stariji, izvežban, nije početnik, pouzdan je radi iskustva i dugostojećeg dokaza o svom Hrišćanskom iskustvu. Ali ne, biskupi nisu prionuli uz Pavlove poslanice, već su se radije usmerili Pavlovom izveštaju u kojem je on pozvao starešine iz Efeza u Milet u Delima 20. U stihu 17 izveštaj kaže, “starešine” su bile pozvane a u stihu 28.-om oni su nazvani nadglednici (biskupi). I ti biskupi (nema sumnje politički nastrojeni i željni sile) insistirali su da je Pavle dao značenje da su ‘nadglednici’ bili više nego lokalne starešine sa službenom sposobnošću samo u svojoj vlastitoj crkvi. Za njih biskup je bio neko sa proširenim autoritetom nad mnogim lokalnim vonama. Takav koncept niti je bio Biblijski a niti istorijski, a ipak su čak i ljudi kalibra kao što je Polikarp naginjali takvoj organizaciji. Tako vidite, ono što je počelo kao delo još u prvom dobu postalo je doslovno doktrina, a tako je i danas. Biskupi još zahtevaju silu s kojom će kontrolisati ljude i raditi sa njima kako oni žele, postavljajući ih u službi tamo gde oni hoće. S ovim se pobija vodstvo Svetoga Duha Koji je rekao, “Odvojite mi Pavla i Varnavu za službu u koju sam ih Ja pozvao.” Dakle, ovo je anti Reč i antihrist. U Mateju 20:25-28, Tada ih Isus dozva k Sebi pa im reče, znate da vladari Pagana okrutno vladaju s njima, i da se velikaši služe svojom vlašću u odnosu na njih. Menu vama neka ne bude tako; već ko izmenu vas hoće biti veliki, neka vam bude sluga; i koji hoće biti prvi menu vama, neka bude vaš sluga; kao što Sin Čovečiji nije došao da bude služen, već da služi i da položi Svoj život u otkup za mnoge.” U Mateju 23:8-9, “Ali vi se ne nazivajte Ravi, jer imate samo jednog Učitelja, a svi ste braća! Nikoga na zemlji ne nazivajte svojim ocem; jer jedan je vaš Otac, Koji je na nebu.”

U cilju da ovo još više razjasnimo, dopustite mi da objasnim Nikolaitizam na ovaj način. Možda ćete se setiti da u Otkrivenju 13:3 piše, “I videh jednu od njenih glava kao na smrt ranjenu; i njena smrtna rana je bila izlečena; i sav svet se zanese za Zveri.” Dakle, mi znamo da je ranjena glava bila pagansko Rimsko Carstvo, ta velika svetska politička sila. Ova glava je ponovo izrasla kao “Rimokatoličko duhovno carstvo.” Razmotrite ovo pažljivo. Šta je to politički paganski Rim uradio što je bila baza njegovog uspeha? On je “zavadio i vladao.” To je bilo Rimsko seme – zavadi pa vladaj. Njegovi gvozdeni zubi su razdirali i proždirali. Onaj koga bi on razderao i proždro nije mogao ponovo izrasti kao kada je to bilo sa Kartaginom koju je potpuno uništio. Isto gvozdeno seme je ostalo u njemu kada je ono izraslo u lažnu crkvu, a i njegova politika je ostala ista – zavadi pa vladaj. To je Nikolaitizam i Bog to mrzi.

Dakle, dobro je poznata istorijska činjenica da kada se ova greška uvukla u crkvu, da su se ljudi počeli otimati za službu biskupa jer je ova pozicija bila dodeljivana obrazovanijima, bogatijima i politički nastrojenim ljudima. Ljudsko znanje i ljudski programi su počeli zamenjivati mesto Božije mudrosti, a Sveti Duh više nije imao kontrolu. Ovo je zaista bilo tragično zlo, jer su biskupi počeli podržavati tezu da nije više neophodno imati vidljiv Hrišćanski karakter da bi se propovedala Reč ili se vršila služba u crkvi jer su obredi i ceremonije postale važniji elementi. Ovo je dozvolilo zlim ljudima (varalicama) da razderu stado.

Sa ljudski stvorenim doktrinama o uzdizanju biskupa koje nisu bile u skladu sa Pismom, sledeći korak je bio deljenje stepenastih titula, a to je izraslo u religioznu hijerarhiju; jer ubrzo su tu pojavili nadbiskupi iznad biskupa i kardinali iznad nadbiskupa, a u vremenu Bonifacija III postojao je papa koji je bio nad svima, Pontif.

A šta je sa Nikolaitskom doktrinom i stapanjem Hrišćanstva s Vavilonizmom? Dobijeni rezultat bi trebao biti ono što je Jezekielj video u glavi 8:10, “Unoh i pogledah. I gle, svakojake slike gmazova i gnusnih životinja - sve bogovi doma Izraelova, našarani na zidu, svuda uokolo.” U Otkrivenju 18:2, “On povika jakim glasom, pade, pade veliki Vavilon i postade boravište demona, i sklonište svih nečistih duhova, sklonište svih nečistih ptica, sklonište svih nečistih i odurnih životinja. Jer su svi narodi pili od vina srdžbe i njenog bluda.”

Dakle, ova Nikolaitska doktrina, ova pravila koja su bila ustanovljena u crkvi nisu odgovarala mnoštvu naroda jer su oni mogli čitati preostale poslanice ili eseje o Reči napisane od strane neke pobožne osobe. Tako, šta je onda crkva učinila? Ona je odstranila pravedne učitelje i spalila svitke. Oni su rekli, “Potrebno je posebno obrazovanje da bi se Reč čitala i razumela. Kada je čak i Petar rekao da su mnoge stvari koje je Pavle napisao bile teške za razumevanje.” Oduzevši Reč od ljudi, ubrzo je došlo do toga da su ljudi slušali samo ono što bi sveštenik govorio, i činili ono što bi im on rekao. Oni su to nazivali Bogom i Njegovom svetom Rečju. Oni su preuzeli vlast nad umom i životom ljudi i načinili ih slugama despotskog sveštenstva.

A sada ako želite dokaz da Katolička Crkva zahteva živote i umove ljudi, samo poslušajte edikt Teodorika X. Teodorikov prvi edikt.

Ovaj edikt je bio izdan odmah pošto je on bio kršten od prve rimske crkve. “Nas tri imperatora želimo da naši članovi čvrsto prionu uz religiju koja je bila naučavana od Svetog Petra Rimljanima, koja je verno sačuvana tradicijom i koja se sada ispoveda od pontifa Damasika Rimskog, i Petra, biskupa Aleksandrijskog, čoveka apostolske svetosti prema Apostolskoj instituciji, i doktrini Evannelja; verujemo u jedno Božanstvo Oca, Sina, i Svetoga Duha, sa jednakim veličanstvom u svetom trojstvu. Mi zapovedamo da pristaše ove vere budu nazvani Katolički Hrišćani; mi žigošemo sve ostale bezosećajne sledbenike ostalih religija sa zloglasnim imenom jeretici, i zabranjujemo njihove verske skupove pod imenom crkve. Pored osude Božanske pravde, oni moraju prihvatiti tešku kaznu kroz naš autoritet, vonen nebeskom mudrošću koja će biti odrenena...”

Petnaest kaznenih zakona kojih je ovaj imperator izdao za nekoliko godina su lišili sve njih evannelističkih prava i upotrebe njihove religije, isključivši ih iz svih civilnih službi, zapretivši im kaznom, oduzevši im dobra, proteravši ih, a u nekim slučajevima su bili čak kažnjeni smrću.

Znate šta? Mi smo upravo tako voneni danas. Rimokatolička crkva sebe naziva Majka crkve. Ona sebe naziva prvom ili originalnom crkvom. To je apsolutno ispravno. Ona je bila prva originalna Rimska Crkva koja se vratila u greh. Ona je bila prva koja se organizovala. U njoj su bila nanena dela i doktrina Nikolaita. Niko neće poreći da je ona majka. Ona je majka i proizvela je kćeri. Dakle, kćeri izlaze iz žene. Žena obučena u skerletnu boju i sedi na sedam Rimskih brežuljaka. Ona je bludnica i rodila je kćeri. Ove kćeri su Protestanske crkve koje su izašle iz nje, a zatim otišle pravo nazad u organizaciju i Nikolaitizam. Ova majka kćeri-crkava je nazvana bludnica. To je žena koja nije bila istinita svom bračnom zavetu. Ona je bila udata za Boga, a zatim otišla u blud sa navolom i u njenom bludu ona je donela kćeri koje su baš kao i ona. Ova kombinacija majke i kćeri je anti Reč, anti Duh i stoga antihrist. Da, ANTIHRIST.

Dakle, pre nego što se udaljim, želim da spomenem da su ovi rani biskupi mislili da su oni iznad Reči. Oni su govorili ljudima da im oni mogu oprostiti grehe na temelju priznanja greha. To nikada nije bila istina. Oni su počeli u drugom veku da krštavaju decu. Oni su ustvari primenjivali krštenje kao nanovoronenje. Nije čudo što su ljudi danas toliko zbrkani. Ako su oni onda bili tako zbrkani, tako blizu Pentakostu, sada su oni u najočajnijoj situaciji, zato što su oko 2000 godina udaljeni od originalne istine.

O, Crkvo Božija, ima samo jedna nada, vrati se nazad k Reči i ostani sa Njom.

Прочитај пуни рачун у... Pergamsko Crkveno Doba.

Јер је ово завет који ћу начинити с домом Израиљевим после оних дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховим написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ.

Jevrejima 8:10