Iza zavese vremena.

William Branham.

Pre Neko Jutro Ležao sam na svom krevetu. Upravo sam se bio probudio, i stavio sam svoje ruke pod glavu i opustio sam se, pod glavom mi je bio jastuk. Onda sam počeo da razmišljam o tome kako li je tamo sa one druge strane. Razmišljao sam o tome kako je prošlo već više od pola mog života, i poželeo sam da uradim više za Gospoda pre nego što napustim ovaj svet. Čuo sam Glas: “Ti tek počinješ! Ne posustaj u borbi! Nastavi da se boriš!” Dok sam ležao tamo i duboko razmišljao, učinilo mi se da sam čuo neki Glas. Glas se ponovo javio: “Ne posustaj u borbi! Nastavi da se boriš! Nastavi da se boriš!”

I dalje nisam verovao, mislio sam da sam ja izgovorio te reči. Zagrizao sam svoje usne i stavio sam ruku na usta i počeo sam da slušam. Glas se ponovo javio: “Samo nastavi da se boriš! Kada bi samo znao šta te čeka na kraju puta!” Učinilo mi se da sam čuo melodiju i reči jedne stare, dobro poznate pesme: “U meni je nostalgija za mojim domom, ja želim da vidim Isusa, Kada bih mogao čuti lučka zvona. To bi osvetlilo moj put i rasteralo sve strahove. Gospode, dozvoli mi da pogledam iza zavese vremena!“ Onda me je Glas pitao: “Da li bi želeo da vidiš šta je iza zavese?” Odgovorio sam: “To bi mi jako pomoglo!”

Šta se desilo ne mogu reći. Da li sam bio u telu ili ne, da li sam bio prenesen, ne znam, ali bilo je drugačije od svake vizije koju sam imao. Mogao sam videti to mesto gde sam bio odveden i video sam sebe kako ležim tamo na mom krevetu. Rekao sam: “Ovo je stvarno čudno!” Tamo je bilo puno ljudi i oni su jurili da me pozdrave, vikali su: “Oh, naš dragi brate!” Prvo su došle mlade devojke, sigurno u svojim ranim dvadesetim, i pošto bi me zagrlile rekle bi: “Naš dragi brate!” Mladići, u punini svoje mladosti, sa očima koje su se svetlucale kao zvezde u mračnoj noći, sa zubima belim kao biseri, zagrlili su me, govorili su, “Naš dragi brate.”

Onda sam primetio da sam i ja takođe postao ponovo mlad. Pogledao sam sebe a onda sam se okrenuo i video svoje staro telo koje je ležalo na krevetu sa mojim rukama pod mojom glavom. Rekao sam: “Ne razumem ovo!” Dok sam pokušavao da odgonetnem mesto gde sam se našao, počeo sam da uviđam da tamo ne postoji juče ili sutra. Izgledalo je kao da se tamo niko ne može umoriti. Kada me je mnoštvo najlepših devojaka, koje sam ikada video, obgrlilo svojim rukama, shvatio sam da je tamo postojala samo velika ljubav koja me je obuzela, bez fizičke privlačnosti koja postoji među ljudima. Sve ove devojke su imale kose do svojih strukova i haljine do zemlje.

Posle ovoga, Houp, moja prva žena, me je zagrlila, i rekla je: “Moj dragi Brate!” Onda me je neka druga devojka zagrlila a Houp se okrenula i zagrlila tu devojku. Rekao sam: “Ne razumem ovo. Ovo je nešto potpuno drugačije od naše zemaljske ljubavi. Ja ne želim da se vratim u to staro telo koje leži tamo na krevetu.” Onda je Glas progovorio i rekao mi: “Ovo je ono što si propovedao da je Sveti Duh! Ovo je savršena ljubav. Niko ovamo ne može doći bez nje!”

Zatim sam bio uzet i bio sam postavljen na uzvišeno mesto. Svuda oko mene je bilo mnoštvo mladića i devojaka, svi u cvatu svoje mladosti. Radosno su vikali: “Oh, naš dragi brate, tako smo srećni što si ovde!” Pomislio sam: “Ja ne sanjam jer mogu da vidim ove ljude i moje telo koje leži tamo na krevetu.” Glas mi je rekao: “Znaš da je zapisano u Bibliji da su se proroci sastali sa svojima.” Odgovorio sam: “Da, sećam se toga iz Pisma, ali nisu svi ovi Brenhami.”

Glas je odgovorio: “Ovo nisu Brenhami. Ovo su oni koje si obratio, oni koje si priveo Gospodu. Neke od ovih devojaka koje su tako mlade i lepe imale su više od devedeset godina kada si doveo Bogu. Zato nije čudo što one viču, 'Moj dragi brate!'” Onda je gomila povikala u jednom glasu: “Da se nisi borio za Jevanđelje, mi ne bi smo bili ovde!” Pitao sam: “Oh, gde je Isus? Hoću da Ga vidim!” Gomila je odgovorila: “On je malo više. Jednog dana ćeš Ga videti. Ti si bio vođa, i kada Bog dođe, On će ti suditi prema tvom učenju.” Pitao sam: “Da li će On suditi i Pavlu i Petru?” Odgovor je bio: “Da!”

Rekao sam, “Ja sam propovedao isto što i oni. Nisam odstupio od tog Učenja. Oni su krstili u Isusovo Ime, i ja sam takođe; oni su učili krštenje Svetim Duhom, i ja sam. Sve što su oni učili i ja sam učio.” “Mi to znamo,” gomila je odgovorila, “i jednoga dana ćemo se sa tobom vratiti na zemlju. Isus će doći i sudiće ti prema Reči koju si nam propovedao. Onda ćeš nas ti predstaviti Njemu, i svi zajedno ćemo se vratiti na zemlju i živeti zauvek.” Pitao sam: “Da li ja sada moram da se vratim na zemlju?” Oni su odgovorili: “Da, ali nastavi da se boriš!”

Dok sam se udaljavao od tog predivnog mesta, koje je puno radosti, koliko sam mogao da vidim, ljudi su mi prilazili i grlili me, vičući: “Moj dragi brate!” Iznenada sam se ponovo našao u krevetu. Rekao sam: “Oh, Bože, pomozi mi! Nemoj dozvoliti da ja ikada napravim kompromis sa Reči. Dozvoli mi da se uvek držim svake Tvoje Reči. Ja ne marim za ono šta drugi rade, Gospode, dozvoli mi da se izborim za to predivno mesto, puno radosti!” Ja sam ubeđen više nego ikad u svom životu da niko tamo ne može otići bez savršene ljubavi. Tamo nema ljubomore, nema zamora, nema bolesti, nema starosti, nema smrti. Samo najuzvišenija lepota i radost. Bilo šta da radite, odložite sve ostalo da bi ste dobili savršenu ljubav! Dođite u stanje u kome ćete moći voleti sve, čak i svakog neprijatelja. Čak i ako se avion trese, i ako munja bljesne, ili ako neprijatelj uperi pištolj u vas, ove stvari nisu bitne: uđite u savršenu ljubav! Ako niste spašeni, prihvatite sada Isusa Hrista kao svog Spasitelja! Ako niste bili kršteni u vodi, krstite se sada! Ako niste dobili Krštenje u Svetom Duhu, primite to sada! Izborite se za tu savršenu ljubav koja će vas odvesti na to predivno mesto, puno radosti, iza zavese vremena!

W. Branham.

Прочитај пуни рачун у... Iza zavese vremena.

  Odbačeni Kralj.

I kao što je ljudima odredjeno jednom umreti, a potom sud:

Tako se i Hristos jednom prinese, da uzme mnogih grehe; a drugom će se javiti bez greha na spasenje onima koji Ga čekaju.

Jevrejima 9:27,28