Kiša pada na pravedne i nepravedne.

William Branham.

Pročitajte ceo račun u...
Seme protivrečnosti.

Oko dve godine kasnije, molio sam se u jednoj pećini gde sam često odlazio na molitvu. Bila je prašnjava pećina, i izašao sam napolje jedno popodne, i stavio Bibliju na panj, vetar je duvao i otvorio Bibliju na Jevreje 6. glava. Gde kaže, da u poslednjim danima, kako za one koji su okusili milosni dar i otpali od Istine, nema više žrtve za greh, i kako trnje i drač, kojima je bilo blisko odbacivanje, kraj im je u spaljivanju; ali kiša dolazi na zemlju, često, da natapa, da obuče; ali trnje i drač će biti odbačeni, a pšenica će biti sakupljena. Ja sam pomislio “Pa, to je samo baš vetar otvorio.” Pa, postavio sam Bibliju ponovo dole. I pomislio sam, “Dakle, sada ja ću samo...” I došao je vetar i otvorio To. To se ponovilo tri puta. Pomislio sam, „Pa, dakle, to je čudno.”

Kada sam ustao, mislio sam: “Gospode, zašto si otvorio Bibliju da čitam baš to, ja... zašto to trnje i drača, koje je blisko odbacivanju, čiji kraj će biti da budu spaljeni?” I mislio sam, “Zašto, da li si Ti otvorio to za mene?” Pogledao sam na horizont...

Prave vizije dolaze bez povlačenja kao u nekom prenosnom lancu. Tako Bog čini. Vidite? I dok sam tako gledao, video sam zemlju koja se pojavila ispred mene, i bila je okrugla. Tamo je bio čovek u belom, hodao okolo sejući pšenicu. I pošto je obišao zemljinu osu, došao je drugi čovek, izgledao je užasno, i bio je obučen u crno, a sejao je seme kukolja svugde preko toga. Iznikle su biljke zajedno. I pšenica i kukolj su bile žedne, jer je bila potrebna kiša. I izgledale su kao da se mole sa svojim malim vlatima, koje su se savijale: “Gospode, pošalji kišu, pošalji kišu.” A onda, nadvili su se tamni oblaci i kiša je počela padati na oboje jednako. Pšenica se digla i počela kliktati: “Slava Gospodu, slava Gospodu!” I mali kukolj se isto podigao i kliktao: “Slava Gospodu! Slava Gospodu!”

Nakon toga moja vizija je bila prekinuta. Kiša pada na pravedne i nepravedne. Isti Duh može pasti na skup i svi se radovati u njemu: dvoličnici, hrišćani, i svi zajedno. Upravo tako. Ali šta je to? Po rodovima ćete ih prepoznati. Razumete? I to je jedini način da se raspoznaju.

Tada ćete videti, kako divlja zob, ili divlja žitarica nekad se predstavlja kao original, domaća žitarica, tako slično da bi prevarila same Izabrane. Ja mislim da živimo u poslednjem vremenu, kada bi se o ovim stvarima trebalo propovedati i pričati.

Zapazite u stihu 41, dvoje tako bliski, tako bliski u zadnjim danima dok On nije... On nije mogao zavisiti od neke crkve da ih razdvoji, recimo, metodističke ili baptističke, ili pentakostalne, da ih razdvoji. On kaže: “Poslaće svoje anđele da ih razdvoji.” Anđeli dolaze da naprave razdvajanje, razdvajanje pravednika od nepravednika. Niko ovaj posao ne može učiniti osim anđela Gospodnjih. On je Taj koji će reći koji su dobri, a koji zli. Bog kaže da će poslati Svoje anđele na kraju vremena. Ne anđeli koji su već ovde, nego anđeli zadnjeg vremena, i sakupiće sve zajedno. Mi znamo da je ovo vreme kada dolazi žetva. Sada, anđeo je predstavljen kao “glasnik.” Vidimo da ima sedam anđela od sedam crkava, i sada... kroz crkvena doba.

Zapazite šta je On rekao ko je sejač, i takođe šta je seme. Jedan sejač je On, Sin Božiji, koji je došao prvi sejući Seme. A neprijatelj je došao iza Njega, a ovaj drugi je đavo, i seje seme protivrečnosti posle pravog Semena. Dakle, prijatelji ovo se događalo u svakom periodu od kada je sveta. Tačno tako. Celim putem od samog početka, to je činilo istu stvar.

----
Mi znamo da je prvi sejač protivrečnosti bio žigosan kao “Đavo,” i znamo da je to opisano u Postanku 1. Sada nalazimo to u-u Mateju 13. glava, i vidimo da Isus žigoše svaku protivrečnost Njegovoj Reči kao da je “Đavo.” I ove 1965. godine bilo šta što seje protivrečnost, suprotnost pisanoj Božijoj Reči, ili ako stavlja ličnu interpretaciju na To, to je seme protivrečnosti. Bog to neće poštovati. Neće. To se neće pomešati. Sigurno neće. To je isto kao gorušičino zrno; ono se ne meša sa nečim drugim, ono se ne može hibridizovati, ono mora da bude čista stvar. Seme protivrečnosti!

Sada, nalazimo, kada je Bog posejao svoje seme u Edenskom vrtu, otkrivamo da je to donelo Avelja. Međutim, kada je sotona posejao svoje seme protivrečnosti, to je donelo Kajina. Jedno je donelo pravednog, drugo je donelo nepravednog. Zato što je Eva poslušala reč protivrečnosti, suprotno Reči Božijoj, i time je počelo odmotavanje klupka greha, koje se od tada odmotava. Mi ga nikada nećemo videti potpuno odmotanog dok anđeli ne dođu i razdvoje sve, a Bog uzme svoju decu u Kraljevstvo, a kukolj će biti spaljen. Zapazite ove dve loze.

Zapazite, seme raste zajedno, tačno onako kako je Bog rekao ovde u 13-toj glavi našeg večerašnjeg teksta, iz Mateja: “Pustite neka rastu zajedno.” Kajin je otišao u zemlju Nod, našao sebi ženu i oženio se; a Avelj je bio ubijen, i Bog je podigao Seta da zauzme njegovo mesto. Generacije su počele da se kreću napred, između dobra i zla. Zapažamo da su se oni skupljali, svaki od njih, s vremena na vreme i Bog je morao da... Postalo je toliko grešno da je Bog morao to da uništi.

Ali konačno su došla do izražaja oba semena, seme protivrečnosti i Božije Seme, otkrili su originalne glave, i to se završilo u Judi Iskariotskom i Isusu Hristu. Jer, On je bio Božije Seme, On je bio početak Božijeg stvaranja, On je ništa drugo nego Bog. A Juda Iskariotski je rođeni sin prokletstva, došao iz pakla i vraćen u pakao. Isus Hrist je bio Sin Božiji, manifestovana Reč Božija. Juda Iskariotski, u svom protivrečju, je bio seme đavola, došao na svet zbog prevare, baš kao što je bio na početku Kajin, njegov rani otac.

Juda se samo igrao crkve. On ustvari nije bio iskren, nije imao veru; jer nikada ne bi izdao Isusa. Ali vidite, on je primio seme protivrečnosti. Mislio je da može imati prijatelje u svetu, sa mamonom i takođe imati prijateljstvo sa Isusom, ali bilo je isuviše kasno za njega da bilo šta učini. Kada je došao čas smrti, kada je učinio tu zlu stvar, on je prešao liniju razdvajanja da ide napred ili da se vrati nazad. On je morao da nastavi putem kojim je pošao, kao prevarant. On je posejao seme protivrečnosti, on je pokušao da nađe naklonost tih velikih organizacija toga vremena, sa farisejima i sadukejima. Mislio je da će sebi pribaviti deo novca i da će biti popularan među ljudima. Zar to ne prouzrokuje da mnogi ljudi uđu u tu protivrečnost, pokušavajući da nađu naklonost kod ljudi. Nađimo naklonost kod Boga, ne kod čoveka. To je ono što je Juda uradio kada se ta protivrečnost usadila u njega.

Mi znamo da je Isus bio Reč, Jovan 1:1 kaže: “U početku beše Reč i Reč beše kod Boga i Reč beše Bog, i Reč je telom postala i nastanila se među nama.” Onda, Reč je Seme, Seme postaje telo i nastani se među nama.

Ako je Juda bio seme neprijatelja i protivrečnosti, ono je takođe postalo telo i nastanilo se među nama u osobi Jude Iskariotskog. On nikad nije imao pravu, stvarnu veru. On je imao ono za čega je mislio da je vera. Tu je takva stvar kao što je vera; i iluzorna vera. Istinska vera od Boga će verovati Bogu, a Bog je Reč, ona neće nikad ništa dodati Reči Božijoj. Biblija nam kaže da ako dodamo samo jednu reč, ili oduzmemo jednu Reč, naše ime će biti izbrisano iz Knjige Života, Otkrivenje 22:18, zadnje poglavlje.

Na početku, prva Knjiga Biblije, Bog im je rekao da ne izvade ni jednu Reč iz Nje, “svaka Reč se mora zadržati,” oni su morali živeti sa tom Rečju. Isus, u sredini Knjige, došao je i rekao to u Svom dobu, rekao je: “Čovek ne živi samo od hleba, nego od svake Reči koja izlazi iz usta Božijih.” I u zadnjoj knjizi Otkrivenja, prorekao je nama, da, “Ko god oduzme jednu Reč iz ove Knjige, ili doda jednu reč Tome, njegov deo će biti uzet iz Knjige Života.”

Zato tu ne može biti ništa senovito, samo istinsko, nerazblažena Reč Božija. To su sinovi Božiji, kćeri Božije, koji nisu rođeni željom čoveka, ili rukovanjem, ili po nekoj formi krštenja, već rođeni od Duha Božijeg, Svetim Duhom i Reč se manifestuje kroz njih. To je pravo Seme Božije.

Neprijatelj se pridružuje crkvi i postaje vrlo ortodoksan u veroispovesti ili nečemu. Ali to nije... To je protivrečnost, nešto što remeti taj napredak prave Istine Reči Božije. A kako mi znamo? Kažete: “Imamo pravo da To tumačimo.” Ne, nikako. Ni jedan čovek nema pravo da tumači Reč Božiju. Ona je Svoj vlastiti tumač. Ona to obećava, Ona to čini, to je interpretacija toga. Kada On obeća To, onda On To i ispuni, to je tumačenje Toga. Sve što je suprotno Reči Božijoj je protivrečnost. Apsolutno!

Sada, kao što smo rekli, Juda nije imao pravu veru. Imao je prividnu veru. On je imao veru da je mislio da je Isus Sin Božiji, ali nije bio osvedočen da je Isus Sin Božiji. Inače, on to ne bi učinio. Čovek koji pravi kompromis sa istinitosti Reči Božije ima izmišljenu veru. Istinski sluga Božiji će nositi tu Reč.

Pročitajte ceo račun u...
Seme protivrečnosti.

Jer zemlja koja pije dažd što često na nju pada, i koja radja povrće dobro onima koji je rade, prima blagoslov od Boga;

A koja iznosi trnje i čičak, nepotrebna je i kletve blizu, koja se najposle sažeže.

Jevrejima 6:7-8