Ponovljeni Zakon - dva zakona.

William Branham.

Pročitajte ceo račun u...
Jedino od Boga određeno mesto za slavljenje.

Ponovljeni Zakon 16:2-4,
2 Zakolji pashu Gospodu Bogu svom, od krupne i sitne stoke, na mestu koje izabere Gospod da onde nastani ime svoje.
3 Ne jedi s njom hleb kiseli; sedam dana jedi s njom presan hleb, hleb nevoljnički, jer si hiteći izašao iz zemlje Egipatske, pa da se opominješ dana kad si izašao iz Egipta, dok si god živ.
4 I da se ne vidi u tebe kvasac za sedam dana nigde među granicama tvojim, i da ne ostane preko noći ništa do jutra od mesa koje zakolješ prvi dan uveče.

Dakle, reč Deuteronomy sama ta reč znači “dva zakona,” ta reč Deuteronomy. [Deuteronomy je na Engleskom jeziku naziv 5.-te Knjige Mojsija koja se još zove “Ponovljeni Zakoni.” -Urednik.] A Bog ima dva zakona. Dva zakona: jedan je neposlušnost Reči, i umreti; a drugi je poslušnost Reči, i živeti. To su ta dva zakona, a Deuteronomy znači ta dva zakona. Oba su nam apsolutno bila izložena u Pismu. Jedan od njih je smrt, a drugi je Život; Život ili smrt. Bog se bavi jedino sa Životom, Sotona samo sa smrću. A ovi su bili svetu jasno predstavljeni, javno pred svakim okom i nema isprike za to. Jedan od njih je bio prikazan na Planini Sinaj kada je Zakon bio predan, koji je čitavu ljudsku rasu osudio na smrt; a drugi je predan na Gori Golgota, a to je dovelo celu ljudsku rasu do Života, kada je kazna bila isplaćena u Isusu Hristu. Ta dva zakona iz Deuteronomy bila su ispunjena u te dve velike stvari.

Želim takođe da zapazite, da su takođe predana dva zaveta-saveza. Jedan zavet je bio dan Adamu, koji je bio uslovni, kao zakon: “Ako ne budeš to dirao onda ćeš živeti; no ako se dotakneš toga onda ćeš umreti.” To je bio jedan zakon. A onda je bio još jedan zakon dan Abrahamu, koji je kroz milost, bezuslovni: “Spasio sam tebe i tvoje seme nakon tebe.” Amen! To je tip Golgote, ne tip Abrahamovog zaveta, to je Abrahamski zavet. Ali Ga sada čujemo kako kaže, da postoji samo jedno mesto gde će se sresti sa čovekom koji proslavlja. Vi ste to čuli upravo ovde u čitanom tekstu. Mi ćemo se ponovo pozvati na njega, za par minuta.

Onda, ako postoji samo jedno mesto gde se Bog sreće s čovekom, onda je bolje da budemo veoma obazrivi. Dakle, hajde da odložimo jutros svoje tradicije, i... u ovoj lekciji jutarnje nedeljne škole, i da budemo sasvim sigurni da smo pronašli to mesto. Zato što je Bog ovde rekao, da vas On neće primiti niti na jednom drugom mestu. Niti u jednoj drugoj crkvi, On vas neće primiti unutra. Jedino u Njegovoj Crkvi, to je jedino mesto gde će vas On primiti. Dakle, “Šta si to rekao, brate Branhame? A ako sam ja iskren?” Ne.

Upamtite, Isus je govorio nekim veoma iskrenim ljudima, vernicima u Njegovom vremenu, i On je rekao: “Uzalud Me proslavljate.” Bilo je to istinsko originalno proslavljanje iz dubine njihovih srca. “Uzalud Me proslavljate, učeći doktrine i zapovesti ljudske,” ili veroispovesti njihove denominacije. Iskreno, u poštovanju, upravo toliko religiozni koliko to samo mogu biti. I to nije bilo nešto novo što je došlo sa Farisejima. Kain i Avelj, prva dva štovatelja kada su se rodili, prirodnim rođenjem ovde na zemlji, apsolutno su nastupili sa istim odnosom prema tome.

Kajin je bio upravo toliko religiozan kao što je to bio i Avelj. Obojica su sagradili oltare. Obojica su volela Boga. Obojica su prineli žrtve. Obojica su proslavljali. Obojica su plaćali desetak. Obojica su upravo jednako postupala. Ali Avelj je verom, što je “otkrivenje,” otkrivena Reč Božija, učinjena jasnom, pokazana, i potrđena. Slava! Kajin je prineo prinos, ali Ga Bog nije potvrdio. Bog je zahteva proslavljanje, i Kajin je prineo prinos; ali ga Bog nije potvrdio. Ali preko pravog kanala...

Kažete: “Pa, to je moja crkva. Moj...” Čekajte samo malo. Bog tumači Svoju Vlastitu Reč, tako što je On izgovori. Vidite, Kajin je rekao: “Ja sam religiozan. Ja volim mog Tvorca. Ja Ti prinosim ovaj fini oltar. Prinosim Ti ovu žrtvu. Sve ovo sam sagradio, Gospode, zato što sam Te voleo.” Avelj je rekao to isto. Dakle, to je onaj koji je potvrđen, onaj koji je dokazan. A Bog se spustio dole i primio je Aveljovu žrtvu, zato što je otkrivenjem ušao u pravi Božiji kanal koji je bio prihvaćen.

Dakle, pratite taj Kajinov duh kako dolazi dole kroz celo Pismo, skroz do samog ovog poslednjeg dana. Fundamentalista? Upravo toliko fundamentalan kao što je bio i onaj drugi. Pogledajte na proroka Valama i proroka Mojsija. Obojica sa po sedam oltara, Jehovinih oltara, krv je bila na svakome od njih; i ne samo to, već i jagnjadi na oba. Po numerologiji tačno ispravan broj, sedam, “savršeno,” sedam ovnova. Upravo sasvim slični, oba oltara. I koliko god jedan bio fundamentalan i drugi je bio takođe. Ali koji je Bog potvrdio! Razumete? Razumete? Onog koji je bio u Njegovoj Reči. Fundamentalizam ne znači baš puno; to je otkrivenje od Boga.

Mislite sada! Ovi ljudi, zašto su bili prozvani i stavljeni u ovo stanje (ti Fariseji) od Isusa, rekao je: “Uzalud Me proslavljate”? Proslavljaju Ga: istinsko proslavljanje, pravo proslavljanje iz srca. “Vi... Uzalud Me proslavljate.” Zašto? “Učeći doktrine i ljudske tradicije, i radi toga činite da Božije zapovesti nisu delotvorne-efikasne ljudima.”

Ako bih vas učio Metodističkoj poruci, ne bi imala efekat na vas, jer ovo je Nevestino vreme. Da je Mojsije učio Nojevu poruku, ne bi imalo nikakog efekta. Zato što će predodređena semena koja su položena tamo, biti pokvašena samo onom vodom koja je namenjena tom semenu. Razumete? To neće rasti niti pod jednim drugim uslovima. To moraju biti uslovi od kojih će rasti.

----
To je ono što denominacije čine. Razumete? Bog nije autor denominacija, zato što su denominacije Vavilon, a On nije autor konfuzije. Mi je vidimo sasvim... Ne morate čak biti ni intelektualac da bi to videli. To je Vavilon! Razumete? Tradicije (razmislite o tome), iskreni ljudi. Dakle, i dalje, zato što su oni to verovali, i dalje mora da postoji jedno iskreno mesto gde se sreće Bog.

Dakle, zapazite stih 2. “Proslavljajte na mestu koje sam Ja izabrao.” Ta žrtva, naravno, gde oni proslavljaju, idu i prinose žrtvu. “Mesto koje sam ja izabrao; ne koje ste vi izabrali, ili šta su ljudi izabrali. Već ono što sam Ja izabrao, vi slavite na tom mestu.” To pokazuje, da će postojati samo jedno mesto, a ostala su uzaludna. To ne može vi izabrati, već to mora On izabrati.

“Pa, ja ne moram ići u crkvu.” Ili “Ti si tako skučenog uma! Pa ti čak napadaš žene zbog propovedanja, i... ili što žene seku kosu, i muškarce zbog tih ostalih stvari. Pa, ti si toliko skučenog uma.” U redu, vi ne morate uzeti Božiju Reč što se toga tiče, vi onda idite tamo gde oni to čine. Razumete? A vi ćete otkriti da je to u Pismu, tako da: “Uzalud Me oni proslavljaju.” Vidite? Isus je govorio o toj istoj stvari. Razumete?

----
Zapazimo takođe ovde to mesto koje je On izabrao za žrtvu gde će se položiti, mesto koje je On izabrao da položi žrtvu. Vi je ne možete staviti na ma koje od tih kapija; već mesto gde ju je On izabrao da se stavi, On takođe stavlja svoje Ime na to mesto. Vidite, to je ono što je On ovde rekao. On je izabrao da stavi u to Svoje Ime. Dakle, pretražimo Pismo radi ove stvari, jer to je mesto gde On stavlja Svoje Ime.

Ponovljeni Zakon 16:2,
Zakolji pashu Gospodu Bogu svom, od krupne i sitne stoke, na mestu koje izabere Gospod da onde nastani ime svoje.

Dakle, vi ne možete uzeti te... vašu iskrenost i sve što želite ispovediti, vi to upravo ne možete prineti na Metodističkom oltaru, na Baptističkom oltaru, na Pentakostalnom oltaru, već postoji negde jedan oltar koji je On izabrao koji je On... stavio je Svoje Ime u njega i On će se sresti s vama na tom mestu. Dakle, ako učinite da sve teče na ispravan način, onda će to ići; sve se postavlja u red. Ako je neki presek u toj žici, to svetlo se neće pojaviti; zato što je uzemljeno. I ako uzmete samo i jednu Božiju Reč ili jedno od Njegovih mesta, a u svom srcu imate sebičnih motiva, to će uzemljiti Božiju silu upravo tamo. Ako to činite zato što želite biti pametni ili zato što se želite razlikovati od nekoga, ili nečega, upravo tamo je uzemljena, to će izbiti osigurač. Vi grešite. Morate doći iskreno od sveg srca. Vaše motive i namere položite na Boga. Onda tragajte za Njegovim mestom, nađite gde je On rekao, i odnesite je tamo. Razumete?

Ne jedi s njom hleba kvasnoga;...
Šta to tipizira u toj žrtvi? Nemojte to mešati niti sa jednom veroispovesti, to mora biti Reč. “Ne kvasni hleb.” Kvasac je... Vi znate šta kvasac predstavlja u ma čemu. “Malo kvasca ukiseli celo testo,” celo testo je Telo. Vi ne možete staviti niti jedan komadić denominacije ili veroispovesti u Hrista. Ne, gospodo, to neće delovati. Sećate li se poruke poslednjeg utorka uveče? Vaš stari muž mora umreti. Tako je. Vaš novi Muž je Reč.

...sedam dana jedi s njom presan hleb,...
“Sedam dana,” šta to simbolizira? Kompletnih Sedam Crkvenih Doba, sedam dana. Zašto su morali jesti sedam dana? Pre čega? Pre izlaska. A celo crkveno doba, od početka pa do kraja, treba da živi samo na Reči Božijoj za to doba. Tako da su vaše Rimske veroispovesti, Metodističke, Baptističke, Pentakostalne, sve su mrtve.

----
Gledajte sada.
...hleb nevoljnički,...
(Progonjeni su zbog toga; Luter, Vesli, Pentakostalci; svi su bili progonjeni, a tako ćete biti i vi.)... jer si hiteći izašao iz zemlje Egipatske pa da se opominješ dana kada si izašao iz Egipta, dok si god živ. I da se ne vidi u tebe kvasac za sedam dana nigde među granicama tvojim,...

U predivnoj Hristovoj Nevesti, nakon njene smrti u Mračnim Dobima od Rimske imperije, kada je Ona morala umreti: “Ako zrno pšenice ne padne na zemlju.” Taj Mladoženja je morao doći, savršeno Božije Remek-delo. Svi ste vi čuli moju poruku na tu temu.

Zapazite ovde. On je rekao:
...sedam dana jedi s njom presan hleb...
Dakle, hleb ima svoj tip. Isus je rekao: “Čovek neće živeti samo od hleba, već od svake Reči.” Ne samo-samo Reč odavde i odande, kao što bi vas denominacije navele da to verujete. Ali Reč Božija je savršena! To je Sam Bog u obliku slova, koje se zove “Seme.” I prava nepreljubnička vera u tu Reč, će dovesti to Seme u svoj Život.

To je tačno ono što vi vidite uveče na tim otkrivanjima tajni srca, i sve te ostale stvari, zato što je to obećanje koje je dao Bog. I On je stajao kraj mene i rekao mi, i rekao mi za ove “lažnjake koji će se pojaviti, ali se samo čvrsto drži.” Ja verujem u To. I nemam sebičnih motiva, da bih povredio ma koga, već da budem u poštovanju prema Bogu i da obavim posao za koji me je On pozvao da ga obavljam, zbog toga ja govorim ove stvari. I Bog to potvrđuje, i prihvata prinos i žrtvu, potvrđujući da je To istina. Nema sumnje u To! Dakle, posmatrajte tu Reč!

Dakle, ovde smo zapazili tih “Sedam dana”, to je za svako crkveno doba. Dakle, pošto je to Remek-delo moralo umreti, sa svrhom da bude uskrsnuto da bi nas sve otkupilo. A onda je On imao crkvu postavljenu u red na dan Pentakost, ali ta crkva je morala proći kroz žrtvovanje; a Rimski svet ju je ubio, i stavio ju je pod zemlju.

----
“Sedam dana, jedi beskvasnog hleba.”
Neće biti kvasca u Nevesti, niti jedna pridodana reč, niti bilo šta drugo. Setite se da je samo jedna reč prouzrokovala svu ovu smrt koja je na zemlji; svako nezakonito dete je rođeno radi Eve, ta prva crkva, nevesta prvog Adama, sumnjala je u Božiju Reč i prihvatila denominaciju, ili intelektualnost, ili prihvatanje Toga kroz školu; zato što je To bilo izmozgano, i “Sigurno je Bog dobar Bog.” Bog je dobar Bog ali takođe On je i pravedan Bog. Mi moramo držati Njegovu Reč! Ona je prihvatila školu.

To je mesto gde neki od vas seminarskih dečaka, a nema sumnje da ste imali poziv u životu, no vi ste odjurili ka nekoj Biblijskoj školi da bi se ta doktrina ubrizgala u vas, i to je mesto gde umirete... Ostanite sa Bogom i Njegovom Reči. Oni vas neće pustiti; ili, vi čak ne možete ni pripadati njihovom skupu, neće vas prihvatiti na tom temelju. Tako neka oni to imaju, neka mrtvi sahranjuju svoje mrtvace, hajde da sledimo Hrista tu Reč.

Dakle, sedam dana neće biti umešano kvasca u Nevesti, toj Crkvi, sedam dana. Dakle, zapazite. Dakle kao bez... I da se ne vidi u tebe kvasac za sedam dana nigde među granicama tvojim, (Ovde je žrtva tip: Nevesta koja dolazi iz Žrtve koja je Hrist.)... i da ne ostane preko noć ništa do jutra od mesa koje zakolješ prvi dan uveče.

----
...ostane preko noći ništa do jutra od mesa koje zakolješ prvi dan uveče.
Dakle, čak i Luter, on je imao Istinu i učio je crkvu: “Pravednik će živeti od vere.” A vi ne želite da se na to oslonite kao na celovito učenje u Metodističkom dobu. Šta ćete učiniti? Spalićete to vatrom. Čega je ona bila tip? Denominacija koja dolazi iz te Reči je ljuska, stabljika, kićanka, i mora se spaliti sa vatrom. Taj denominacijski deo kroz koji ono dolazi ne može ostati, mora umreti. Nemojte to ostaviti do pojavljivanja novog doba, spalite to! On sada ovde govori Nevesti, samo Nevesti, koja dolazi iz svakog doba.

Zapazite kako je to predivno: “Jagnjetova krv.” Ovi su Hristovo Telo, ta Žrtva: jagnjetova krv na vratima. Dakle, upamtite, jagnje je bilo zaklano što je bilo tip Hrista.

Pročitajte ceo račun u...
Jedino od Boga određeno mesto za slavljenje.

Zakolji pashu Gospodu Bogu svom, od krupne i sitne stoke, na mestu koje izabere Gospod da onde nastani ime svoje.

Ponovljeni Zakon 16:2