Posinaštvo 1. Deo.

William Branham.

Pročitajte ceo račun u...
Efežanima savršeno podudara sa Jošua.

Poslanica Efežanima, kao što sam već rekao, ja... po mom mišljenju, je jedna od najvećih Knjiga u Novom Zavetu. Ona nas vodi dublje. Kalvinizam ide jednim putem, a Arminianizam drugim, a Poslanica Efežanima ih sažima i postavlja Crkvu na njeno mesto. Ja sam je poistovetio sa Jošuom. Obratite pažnju da je Izrael izveden iz Egipta, i postojale su tri etape njihovog puta. Jedna od njih je bila izlazak iz Egipta. Naredna je bila divljina. A zatim, Hananska zemlja.

Hananska zemlja ne predstavlja Milenijum. Ona predstavlja samo doba pobednika, doba pobede, jer su tamo oni ubijali i spaljivali i osvajali gradove. A u Milenijumu neće biti smrti. Ono što ovo još predstavlja je opravdanje po veri, pošto su oni poverovali Mojsiju i napustili Egipat. Posvećenje, jer su sledili Vatreni Stub i pokajali se kroz žrtveno jagnje u divljini. A onda su ušli u obećanu zemlju.

A Koja je zemlja obećana za vernika Novog Zaveta? Obećanje je Sveti Duh. “I biće u poslednje dane,” Joil 2:28, “I posle ću izliti Duh Svoj na svako telo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše. I na sluge ću i na sluškinje u one dane izliti Duh Svoj; I učiniću čudesa na nebu i na zemlji, vatreni stub i pušenje dima.” A Petar je rekao, na Dan Pentakosta, “Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u Ime Isusa Hrista za oproštenje,” za oproštaj, da bi svi do tadašnji prestupi bili izbrisani.

Da li ste primetili, Jošua, pre nego što su oni prešli preko Jordana, Jošua je rekao, “Prođite kroz sredinu i operite svoje haljine i posvetite svakoga od njih, i neka ni jedan muškarac ne ide svojoj ženi, jer za tri dana videćete Slavu Božiju.” To je protokol spremanja za nasleđivanje obećanja. Obećanje za Izrael je bilo... Bog je Abrahamu obećao zemlju, Palestinu, i trebalo je da ona bude večno njihovo vlasništvo. I trebalo je da oni zauvek ostanu u njoj. Oni su prošli kroz tri etape na putu za ovu obećanu zemlju. Pogledajte kako je ovo savršeno oslikano u Novom Zavetu. Ovo, kao što sam već rekao, je suprotno nekim vašim shvatanjima. Neki od vas dragih Nazarena, Crkve Božije, i tako dalje, nemojte se uvrediti, samo budite pažljivi i obratite pažnju na slike. Pogledajte kako se svako mesto savršeno podudara.

Njihov put je imao tri etape, a i ovaj put ima tri etape. Jer, mi smo opravdani verom, verujući Gospoda Isusa Hrista, odbacujući Egipat, našim izlaskom. A onda smo posvećeni kroz ponudu Njegove Krvi, oprani od naših greha, i postali smo hodočasnici, koji traže zemlju, grad koji dolazi, naše obećanje. Isto tako, Izrael u divljini, putnici, bez mesta za odmor, noć za noć oni su bili na putu, sledeći Vatreni Stub, ali konačno su došli u obećanu zemlju gde su se nastanili.

To je ono kroz šta prolazi i vernik. On prvo spoznaje da je grešnik; onda se on posvećuje vodom, vodenim pranjem, Krvlju, i... odnosno vodenim pranjem kroz Reč, verujući Gospoda Isusa Hrista. Zatim, budući opravdan verom, on postaje sudeonik, i izmiren sa Bogom, kroz Hrista, kršten u Ime Isusa Hrista, da bi umro sebi na tom putu. Da li razumete? Na tom putu! Onda on postaje hodočasnik. On je na svom putu ka čemu? Obećanju koje je dao Bog.

Izrael još uvek nije bio primio obećanje, ali oni su bili na svom putu. I mogu li ja... Molim vas da razumete. Tu ste vi, Nazareni i Hodočasna Svetost, i tako dalje, pali. Jer kada je Izrael došao do Kadis-Varnije, kada su uhode otišle tamo i rekle, “To je velika zemlja.” Neki od njih su se vratili i rekli, “Ne možemo je osvojiti jer su gradovi zidovima ograđeni, i tako dalje.” Ali Jošua i Kaleb su se usprotivili tome i rekli su, “Mi smo više nego sposobni da je osvojimo!” Zbog svojih veroispovesti, oni su verovali u dva dela milosti, opravdanje i posvećenje, ali dalje nisu mogli. I cela generacija je iščezla u divljini. Međutim, dvoje njih koji su bili u obećanoj zemlji i koji su doneli dokaze da je to bila dobra zemlja, “Mi smo više nego sposobni da je osvojimo, jer je to Bog obećao.” I onda, umesto da ljudi nastave dalje i prime Svetog Duha, govore u jezicima, prime Božiju silu, krštenje u Svetom Duhu, znake, čuda, oni su mislili da će to narušiti njihovu tradiciju. I šta im se dogodilo? Iščezli su u toj zemlji! Tako je.

Ali vernici, Kaleb i Jošua, koji su nastavili ka obećanju, ušli su u tu zemlju i zauzeli je, i nastanili se u njoj, ona je postala njihovo vlasništvo. Mi ne smemo stati kod opravdanja, posvećenja. Nastavimo prema krštenju u Svetom Duhu. Nemojmo stati pošto smo poverovali u Isusa Hrista, i bili kršteni. Nemojmo stati zato što nas je On očistio od grešnog života. Nego nastavimo ka mestu, ka obećanju krštenja Svetim Duhom. Jer, Petar je rekao na Dan Pentakosta, “Jer je za vas obećanje i za decu vašu, i za sve daljne koje će god dozvati Gospod Bog naš.”

Efežani nas postavljaju na naše mesto kao i Jošua. Pošto je Jošua ušao u tu zemlju i zauzeo je, on ju je podelio. “Jefrem ovde, Manasija ovde, ovaj ovde, Gad ovde, Venijamin ovde.” On je podelio zemlju. Pazite! Oh, ovo rasplamsava naša srca! Svaka Jevrejska majka, dok je rađala svoje dete, ona bi izgovorila samo mesto, u svojim porođajnim bolovima, gde će se ono nastaniti u obećanoj zemlji. Oh, ovo je velika doktrina! Kada bismo mi samo mogli ući u detalje, za šta bi nam bili potrebni sati i sati. Jednog dana kada naša crkva bude postavljena u red, ja ću uzeti neki prikladan mesec ili dva, samo za to. Obratite pažnju na to kada su one, sve te majke, kada bi ona jauknula, “Jefrem,” dok je bila u porođajnim bolovima, postavila bi ga na njegovo mesto. Svaka od njih! A Jošua, ne znajući to, nego po inspiraciji, vođen Svetim Duhom, pošto je ušao u obećanu zemlju, dao je svakom čoveku njegovo obećanje, onako kako je Sveti Duh to obećao na njihovom rođenju ranije.

Kako je Bog postavio neke u crkvi, kroz porođajne bolove... Oh, ponekad je njima lepo. Kada crkva stenje pod progonom sveta, verujući Gospoda Isusa, da je obećanje Svetoga Duha nama stvarno koliko je bilo stvarno i na Pentakost, kako oni stenju i jadikuju u svojim porođajnim bolovima! Ali kada se oni rode, i kada su rođeni u Kraljevstvo Božije na mesto koje im pripada, onda Sveti Duh postavlja u crkvi neke za apostole, neke za proroke, neke za učitelje, neke za pastore, neke za evanđeliste. Onda On daje jezike, tumačenje jezika, znanje, mudrost, darove izlečenja, sve vrste čuda.

Gde je crkva, to je tema moje propovedi. Crkva uvek pokušava da zauzme mesto koje pripada nekom drugom. Nemojte to raditi. Ne možete gajiti kukuruz na Jefremovoj zemlji, ako pripadate Manasiji. Vi morate zauzeti svoje mesto u Hristu. Oh, ovo je duboko i bogato, to kako Bog postavlja nekog u crkvi da govori u jezicima, drugog... Često su nam govorili da, “Svi mi treba da govorimo u jezicima.” To je pogrešno. “Svi mi moramo to da radimo.” Ne, ne moramo. Nisu svi oni radili jednu stvar, svako od njih je...

Sva zemlja je podeljena po inspiraciji. I, svako... ja vam to mogu pokazati u Pismu da im je on dao teritorije koje su i bile određene za njih, kako je određeno da dva i po plemena ostanu na drugoj strani reke, kako su njihove majke u bolovima to izgovorile pri njihovom rođenju, i kako je svaki deo zemlje određen. I kada uđete unutra, to ne znači da je za vas rat završen. Vi se i dalje morate boriti za svaki pedalj zemlje na kojoj stojite. Hananska zemlja ne predstavlja veliko Nebo, jer ona je rat i nevolja i ubijanje i borba, i tako dalje. Ali predstavlja to, da to moraju biti savršeni koraci.

I to je ono što je danas crkva propustila, da hoda ispravno. Da li znate da čak i vaše lično vladanje može onemogućiti nečije izlečenje? Vaše loše vladanje, nepriznati gresi, mogu prouzrokovati da ova crkva doživi vrlo bolan pad. A na Sudnji Dan vi ćete biti odgovorni za to. Oh, vi kažete, “Čekaj malo, brate Branhame.” Ali to je Istina. Razmislite o tome! Kada je Jošua prešao preko u tu zemlju, Bog mu je dao obećanje da...Samo razmislite, da će ceo rat voditi bez izgubljenog čoveka, bez i jedne ogrebotine, da mu neće biti potrebna medicinska sestra, ili prva pomoć ili zavoj. Bog je rekao, “Ta zemlja je vaša, idite i borite se.” Razmislite samo, o vođenju rata, a tamo uopšte nema Crvenog Krsta, o vođenju rata gde niko neće biti povređen!

I oni su ubijali Amaličane i Heteje, a među njima nije bilo povređenih dok greh nije ušao u tabor. Kada je Ahan uzeo to Vavilonsko odelo i taj zlatan klin i sakrio to pod svoj šator, narednog dana oni su izgubili šesnaest ratnika. Jošua je rekao, “Stanite! Stanite! Nešto nije u redu! Nešto nije u redu. Prozivamo sedmo-dnevni post. Bog nam je dao obećanje, 'Niko neće biti povređen.' Mi ćemo gaziti naše neprijatelje pred nama. Ovde nešto nije u redu. Nešto negde ne valja, jer ovde leži šesnaest mrtvih ljudi. To su Izraelska braća, i mrtvi su.”

Zašto su oni poginuli, nedužni ljudi? Jer je jedan čovek prekoračio granicu. Da li vam je jasno zašto ovo mora biti propovedano? Crkva se poravnava, poravnava se sa Božijom Reči, poravnava se sa Bogom i poravnava se unutar sebe, hodajući savršeno uzdignuta čela, trezveno, pred svim ljudima, bojeći se Boga. To što je jedan čovek ukrao to odelo, uradio nešto što nije smeo, je prouzrokovalo smrt šesnaest ljudi! Mislim da ih je bilo šesnaest, možda i više. Mislim da je šesnaest ljudi poginulo. Jošua je povikao, rekao je, “Nešto nije u redu! Bog je dao obećanje, nešto nije u redu.” Kada bolesnik stane pred nas, i ako on ne bude izlečen, trebalo bi da prozovemo ozbiljan post, da sazovemo skup. Nešto negde nije u redu. Bog je dao obećanje, Bog se mora držati tog obećanja, i On će se i držati.

-----
Od Pavla, po volji Božijoj apostola Isusa Hrista, svetima (onima koji su posvećeni) koji su u Efesu, i vernima u Hristu Isusu. (Efežanima 1:1)

Pogledajte kako im se on obraća. Ovo nije za nevernike. Ovo je za crkvu. To je upućeno pozvanima, posvećenim i pozvanim koji su u Hristu Isusu.

Ako želite da saznate kako mi ulazimo u Hrista Isusa, okrenite Prvu Poslanicu Korinćanima 12, tu piše, “Jer se i jednim Duhom svi mi krstismo u jedno Telo.” Kako? Kršteni čime? Svetim Duhom. Ne vodenim krštenjem, vi crkvo Hristovih ljudi, nego jednim D-u-h-o-m, jednim Duhom. Ne jednim rukovanjem, ne jednim potpisom, ne jednim poškropljenjem. Nego jednim Duhom mi smo svi kršteni u jedno Telo, naše vlasništvo, zemlja koju nam je Bog dao za život, Sveti Duh. Kao što je On dao Hanansku zemlju Jevrejima, nama je dao Sveti Duh. Jednim Duhom mi smo svi kršteni u jedno Telo. Da li razumete?

On govori duhovnim Hananejima, Izraelcima, duhovnom Izraelu koji poseduje zemlju. Oh, zar vam nije drago što ste napustili Egipatska polja belog luka? Zar vam nije drago što niste više u divljini? I, setite se, oni su morali jesti manu, Anđeosku hranu koja je dolazila sa Neba, dok nisu prešli preko u obećanu zemlju. A kada su prešli preko, mana je prestala. Oni su tada ušli u punu zrelost, i počeli su da se hrane kukuruzom. Sada, kada više niste bebe, sada, kada više ne želite Evanđeosko mleko, sada, kada vas više ne moraju milovati, i nagovarati da dođete u crkvu, sada, kada ste potpuno zreli Hrišćani, spremni ste za jaku hranu. Spremni ste da uđete u nešto, on je rekao. Spremni ste da razumete nešto što je duboko i bogato. Oh, mi idemo pravo u to. I, oh, to je sakriveno od postanka sveta. On je rekao, “Sada, kada ste došli ovamo, ja ovo vama upućujem.” Ne onima koji su upravo napustili Egipat, ne onima koji su još uvek na putu, nego onima koji su u obećanoj zemlji, koji su primili obećanje.

Pročitajte ceo račun u...
Efežanima savršeno podudara sa Jošua.

Budi slobodan i hrabar, jer ćeš ti predati tom narodu u nasledstvo zemlju za koju sam se zakleo ocima njihovim da ću im je dati.

Samo budi slobodan i hrabar da držiš i tvoriš sve po zakonu koji ti je zapovedio Mojsije sluga moj, ne odstupaj od njega ni nadesno ni nalevo, da bi napredovao kuda god podješ.

Isus Navin 1:6-7